Deca su želela da pećina bude braon boje (natron papir).
Roditelji smo obavestili projektnim pismom za roditelje, da se uključe u naš projekat i istražuju zajedno sa nama.
Deca su se u simboličkoj celini igrali sa medama, stavljale su mede na stolice i kuvale ručak za mede. Vasilije je rekao: „Kuvam kašu za medu!“
Pričali smo šta jedu mede, deca su nabrajala: kruške, jabuke, med, kašu, ribu i pravili smo „medin recept“. Uneli smo kruške i svi zajedno smo ih jeli.
Recepte smo izložili u delu kuhinje kako bi bili dostupni deci.
Nastavili smo zajedno da istražujemo o medama, gledali smo kratke dokumentarne filmove o medama koji su se deci jako dopali.
Andija je rekao: „koliki je velika meda, on može da pobedi Vuka.“
Viktor je rekao: „ja sam bio sa tatom u šumi i nisam video medu“.
Namenula su se pitanja: – Zašto meda spava zimski san? I – Gde meda spava zimi?
Na internetu smo pronašli određene odgovore i deca su bila zadovoljna tim zajedničkim istraživanjem.
U prostornu celinu unele smo priče o medama, priče u slici (koje smo ranije pravila) i deca su želela da ih pričaju.
* PRIČE: „Miškove avanture“, „Meda u nevolji“, „Novogodišnja noć u Svilenšumi“, „Meda Žirko“.
Dogovorile smo se dekom da napravimo veliku pećinu. Deca su se angažovala zajedno sa nama, pomerajući stolove, stolice, strunjače, prekrivače, frotire i pravila pećinu.
Deca su ulazila u našu pećinu, izlazila, unosila mede u nju. Igrali smo se imitativne igre „kako hoda meda?“. Poređali smo stope šapa po sobi i pravili put do pećine.
Pošto se deci svidela igra, dogovorili smo se da napravimo veliku pećinu i da pozovemo starije drugare da nam pomognu.
Pitali smo roditelje da nam donesu materijal (kartonske kutije) za pravljenje pećine. Roditelji su rado doneli kutije i stariji drugari pomogli su nam da napravimo pećinu koja stoji u zajedničkom prostoru (hodnik) i svi je koristimo.